Običaji verovanja »

Čin razmene burmi sa voljenom osobom

11.05.2013.
Čin razmene burmi sa voljenom osobom

Čin razmene burmi sa voljenom osobom jeste najjednostavniji način da nekom obećate svoju ljubav do kraja života, a ujedno i jedan od najstarijih običaja.
Vekovima dugu tradiciju započeli su Egipćani – kod njih je taj okrugli otvor predstavljao ulaz – kapiju u jedan nepoznat, ali lep život koji očekuje buduće mladence.
Stari Grci i Rimljani su venčanu burmu nosili na levoj ruci, na domalom prstu. Naime, smatra se da duž tog prsta ide “vena amoris” odnosno vena ljubavi, koja vodi do srca, i svojevrstan je simbol večne ljubavi. Nasuprot tome, danas većina evropskih naroda nosi burmu na desnoj ruci.


U čitavoj priči, najbitnija je jaka simbolika koju predstavlja burma, kao i to ko je daje i kome je namenjena.
Prvobitne verzije burme nalazimo u Egiptu, 3000 godina pre nove ere. Oni su uvijali sasušenu travu, u male krugove i to nosili na prstu. Ubrzo su zamenjene onim od trajnijih materijala poput kostiju, raznih vrsta kože i slonovače.
1500 godina kasnije, metal se nametnuo kao očigledan izbor, ali je to povećalo i materijalnu vrednost. Mladoženje su u starom Rimu, kako bi pokazale snagu svoje ljubavi, svoje lepše polovine venčavali burmama od gvožđa.
Tokom Srednjeg veka, u Engleskoj, mladoženja bi prvo, ali samo delimično, stavio burmu na nevestin palac, zatim na kažiprst, srednji prst i na kraju na domali prst, na kome će je i nositi. Za to vreme bi izgovarao – u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Srebrne i zlatne burme nalik ovima koje danas imamo, pojavile su se 200 godina pre nove ere. U srednjevekovnoj Evropi, zlatne burme preuzimaju primat i počinje njihovo ukrašavanje dragim kamenjem. Safir je simbolizovao nebo i večnost, dijamant ljubav koja je neuništiva, a rubin čistu, strastvenu ljubav.
U 17-om veku, naročito u Engleskoj i Francuskoj, u modu ulaze srebrne burme, sa izgraviranim ljubavnim stihovima. To se smatralo vrhunskim modnim izrazom u izradi nakita.
U periodu Drugog svetskog rata, muškarci, a naročito vojnici, su počeli da nose burme svakodnevno. Jedan od razloga je bio i taj što su na taj način mogli da budu sa svojim voljenim, iako su ih delile stotine kilometara.
Danas se burme izrađuju od zlata u svim bojama, srebra i platine. Ukrašavaju se dragim kamenjem, biserima, graviranjem, kombinacijama mat i sjajnih površina. Bez obzira na modne trendove, često se jedan isti prsten prenosi iz generacije u generaciju, kao deo porodičnog nasleđa što njegovu vrednost čini višestruko većom.
Širom sveta vladaju različiti običaji kada je u pitanju nošenje venčanog prstena i njegove simbolike.
Žene u Švedskoj nose tri prstena – jedan verenički, jedan venčani i jedan koji dobijaju kad se ostvare u ulozi majke.
Kod Havajaca je naročito popularno graviranje imena drugog supružnika unutar burme.
U Indiji neveste često dobijaju mali zlatni privezak koji nose oko vrata. Umesto klasične burme koja se nosi na ruci, kao obeležje svog bračnog statusa, one nose prsten na nožnom prstu.
Kod mnogih naroda katoličke veroispovesti, burmu sačinjavaju tri prepletena pstena, simbolizujući tako Sveto Trojstvo.
Kod Jevreja, neveste nose burmu na kažiprstu i prema njihovim zakonima, brak se ne može smatrati važećim ukoliko ne postoji nešto “fizičko” što treba razmeniti sa partnerom, kao što je burma.
Po pravilima pravoslavne vere, tokom ceremonije venčanja, burme najpre treba da blagoslovi sveštenik a zatim ih predaje kumu koji razmenjuje burme tri puta, uzimajući najpre mladinu burmu i stavljajući je na mladoženjinu ruku, a zatim obrnuto. Na ovaj način, njene slabosti i nesavršenosti biće nadoknađene njegovom snagom i savršenošću, i obratno.
Kakve god da su istorijske činjenice i običaji vezani za čin razmene burmi, najvažnija je ta čista emocija, koju zlato, srebro... samo oblikuje u ono nešto materijalno – jedinstveni simbol neprolaznog, zaloga za neka buduća vremena.


Čitanja: 5286 | Komentara: 0 | Dodaj komentar