LETNJA ISHRANA

Leto je godišnje doba koje nam donosi najviše opuštanja, odmora pregršt sezonskih plodova. Najrazličitije vrste voća i povrća u kojima  možemo da uživamo, osiguravaju nam obilje vitamina i minerala koja podstiču različita korisna delovanja u našem organizmu.

U letnjim mesecima,voće i povrće su dragocene namirnice jer sadrže i veliki procenat vode i sve elektrolite koje gubimo znojenjem. Sam organizam leti, za vreme vrelih dana, traži hranu koja je lagana za varenje, sa više vlakana, a manjom količinom masnoća i belančevina. So, suhomesnati proizvodi, pržena i masna jela su svakako hrana koju leti treba izbegavati.

Kako nas leto najčešće asocira na more, a kako je i Svetska zdravstvena organizacija propagira mediteransku ishranu, kao jednu od najzdravijih,sa sveukupnim pozitivnim uticajem na organizam, preporuka je da makar u letnjim mesecima uživamo u čarima mediteranske ishrane. Jer osim što je zdrava, ona je ukusna i na izgled vrlo atraktivna.

Znači leto je vreme za uživanje u ukusnim letnjim namirnicama /voću, povrću, semenkama, orasastim plodovima,začinskom bilju, svežoj ribi i plodovima mora. Naravno, posebno treba istaći važnost korišćenja maslinovog, ekstra devičanskog ulja, koje zbog visokog sadržaja omega 3 masnih kiselina, ima brojne pozitivne uticaje na čoveka(štiti od upalnih procesa, čisti krvne sudove i najbolja je prevencija za bolesti srca i krvnih sudova).

Leti je posebno korisno uživati u kajsijama, breskvama, dinjama, lubenicama, šargarepi, paradajizu, tj. u narandžastom, žutom i crvenom voću i povrću. Ono sadrži biljne pigmente koji poseduju antioksidativne osobine i podstiču pigmentaciju. Pomažu u prevenciji raka kože i sprečavaju prevremeno starenje kože.

Mlečni proizvodi sa manjim sadržajem masti osiguraće nam potreban unos kalcijuma i vrednih proteina. Posebno su korisni fermentisani mlečni proizvodi (jogurt, kiselo mleko, kefir) koji sadrže enzime, vlakna, vitamine i minerala, kao i probiotske bakterije korisne za održavanje crevne flore, naročito u letnjim mesecima.

Zimska jela kao što su crveno meso, zapržena i masna jela svakako treba izbegavati u letnjim mesecima. Proizvodi od soje se lako vare i dobar su izvor proteina i odlična zamena za životinjske proteine u letnim mesecima.

Leti je izuzetno važno održavati adekvatan unos tečnosti, odnosno vode. Zbog visokih spoljnih temperatura, organizam se više znoji i dolazi do smanjenja vode u ćelijama. Dolazi do osećaja žedji, ali moramo znati da kada smo osetili žedj, već je došlo do delimične dehidratacije.

U toku leta trebalo bi izbegavati alkoholna, gazirana i zasladjena pića, kao i pića bogata kofeinim, jer mogu doprineti povećanu dehidratacije, jer stimulišu izlučivanje vode iz organizma.

Svakako, u letnjim mesecima, najbolji izbor za nadoknadjivanje tečnosti su izvorske i mineralne negazirane vode, nezasladjeni čajevi, voćni sokovi bez dodatog šećera .

Iako nam leti najvise prijaju hladni napici, treba da znamo da ćemo se bolje rashladiti ako pijemo tečnost sobne temperature.

REZIME 
GLAVNE PREPORUKE ZA LETNJU ISHRANU:
 

 1.RASPOREDITI DNEVNI UNOS HRANE NA 5 DO 6 MANJIH OBROKA
 

 2.SVAKODNEVNO UNOSITI 3 DO 5 PORCIJA SVEŽEG VOĆA I POVRĆA
 

 3.UVRSTITE U ISHRANU INTEGRALNE ŽITARICE, A IZBEGAVAJTE TESTA OD BELOG BRAŠNA I MASNE SOSOVE
 

 4.SMANJITE UNOS MESA I ZASIĆENIH MASTI DO 10% DNEVNOG UNOSA IZBEGAVAJTE MESNE PRERADJEVINE
 

 5.IZBEGAVAJTE JAKO SLATKE NAMIRNICE KAO STO SU TORTE , KOLAČI...
 

 6.JEDITE ŠTO VIŠE RIBE
 

 7.PIJTE VODU I PRE NEGO ŠTO OSETITE ŽEĐ , IZBEGAVAJTE JAKO HLADNE, GAZIRANE I ZASLAĐENE NAPITKE.

Izvor: Nutricia.rs